О књизи: 2009 / Понекад узмеш у руке књигу, добру књигу, коју покушаваш да прочиташ већ неколико година. И мислиш: „Па, настави и настави, али не разумем о чему причамо!“ И по цео дан ниси свој, прво читаш једним оком, па другим. А онда, негде у један ујутру, одеш до најпрашније, најудаљеније полице, сакријеш је тамо и кажеш себи: „Доста је било! И расположење вам се поправља, а ујутру се пробудите, сетите се књиге и расположење вам се поново поправља. И онда одлучите да напишете свој, нешто попут римејка. Ни весело ни тужно, већ на начин да се осмехнеш и размислиш. И тако да је прочитају и љубитељи и противници те прве књиге, и да им се расположење поправи... (А. Швецов)